Kurs za pripremu porodjaja

Pre četiri nedelje smo počeli da posećujemo kurs za pripremu porodjaja koji je namenjen parovima, znači ne samo porodiljama nego i njihovim partnerima koji će biti prisutni i podržavati ih na porodjaju.

Na raspolaganju imamo ukupno 12 sati (6 večernjih termina po 2 sata) i odlučili smo se da odslušamo kurs u bolnici u kojoj ću se poroditi iako je “nastavnica” jedna babica koja više ne radi kao babica u bolnici nego samo kao predavač kurseva. Program kursa obuhvata teme kao što su porodjaj, faze porodjaja, vrste porodjaja, opuštanje, masaža za vreme porodjaja, sredstva za smanjivanje bolova, vežbe disanja, nega bebe i uloga roditelja i dojenje. Do sada smo obradili sve teme osim nege bebe i dojenja. Znači, ovo nije fizička priprema za porodjaj u smislu vežbanja i sl. Babica nam je doduše preporučila raznoraznu literaturu na tu temu a posebno za jačanje karlice pre i nakon porodjaja. Kod kuće se trudim da odradim neke vežbice i inače šetam po minimalno 30-60 minuta dnevno (uključujući odlazak na posao peške) i naravno, ponuda kurseva za fizičku pripremu je neverovatno bogata, počev od plivanja preko joge do tipične gimnastike za trudnice.

Ipak, od kursa smo očekivali malo više teorije i još više detalja a manje psihološke pripreme i potenciranih razgovora izmedju partnera u fazonu “neka svaki partner ispriča drugom šta očekuje od porodjaja” i sl. Naravno, razumemo da je psihološki efekat veoma bitan i da je iskustvo predavača takvo da veliki broj parova dolazi na porodjaj sa različitim očekivanjima od strane partnera nakon čega može doći do velikih iznenadjenja i razočarenja. Sve te pojave se ovde prilično detaljno analiziraju tako da je to razlog ovakvom “tonu” kursa. Sve u svemu, živela literatura iz koje smo naučili sve ono što nismo i nećemo na kursu. Takodje, mnoge majke i trudnice koje sam pitala su bile uglavnom nezadovoljne kursevima koje su posetile. Verovatno su u svim slučajevima očekivanja bila prevelika.

I da pojasnim, ovde budući očevi ili generalno osobe koje je uz trudnicu tokom porodjaja ne plaćaju dodatak i u većini soba za porodjaj imaju na ponudi improvizovani krevet na kome mogu da se odmore. Iskreno se nadam da će neverovatno visoke cene u porodilištima u Srbiji (harač za očeve) uskoro biti ukinute. KBC “Zvezdara“ u Beogradu ipak daje dobar primer i podržava sve buduće očeve koji žele da budu uz porodilju dok se porađa.

Napomena za one koji ne znaju: zdravstveno osiguranje vam pokriva 100 CHF od ukupne cene kursa.

update: Jagodica je spomenula školu roditeljstva ali moram da dodam da je ovo “klasičan” kurs za pripremu porodjaja s tom razlikom što je namenjen parovima a o nezi bebe i ulozi roditelja pričaće se maksimalno tokom 2 sata. Ipak, postoje specijalizovani kursevi za negu beba, masažu beba, korišćenje pojaseva za nošenje beba a kao najinteresantniji mi deluje tzv. Pekip program (ne znam kako bi se zvao odgovarajući program u drugim zemljama) kojim se podstiče razvoj beba kroz igru i pokret.

Poseta jaslicama

Iako će nam jaslice trebati tek od oktobra 2008. i to samo tokom 2 dana nedeljno ovde se mesta rezervišu i ugovori sklapaju i po godinu dana unapred tako da smo pre par nedelja počeli sa kontaktiranjem pojedinih u našoj blizini. Naravno, iskustva su različita.

I) U jednoj instituciji su se zahvalili na našem e-mailu (u kome smo se interesovali za termin obilaska i da li imaju slobodnih mesta), obavestili nas da smo na listi čekanja ali da možemo da ih obidjemo tek ukoliko budemo dobili mesto. Naravno, kako nam je ta kombinacija suviše nesigurna a i gospodja iz jaslica nije bila izuzetna ljubazna preko telefona dotični više nisu na našoj listi prioriteta. Da li treba da spominjem da u dokumentu koji smo im poslali imaju sve naše podatke tipa zemlje porekla, adrese, broja telefona, imena poslodavca, opisa radnog mesta i sl.

II) U drugoj su nas zvali a odmah nakon što su primili naš e-mail a termin obilaska smo imali juče (11.9.). U tih sat vremena nije bilo dovoljno vremena da se ispričamo sa simpatičnom šeficom poreklom iz italijanskog dela – ostalo je još toliko tema tako da ćemo ih ponovo obići nakon porodjaja – a sva deca su naravno preslatka. Imaju 3 starosne grupe: bebe do 2 godine starosti, decu od 2-3.5 god i decu od 3.5 do 5 god s tim što se sve grupe sreću tokom dana kako bi i mladji i stariji navikli jedni na druge (takozvani Tandem koncept). Ono što nam se takodje dopada je što imaju puno dvojezične i višejezične dece a kako mi planiramo da bebanu uporedo učimo srpski i nemački (u jaslicama će svakako učiti švajcarski nemački) ta otvorenost i tolerantnost prema različitim kulturama nam veoma odgovara. Još nekoliko detalja: veoma su blizu nas, oko 5-10 min peške, imaju 1 vaspitačicu na 3 dece/beba a za našu malenu za sada ima mesta. Ipak, jos uvek nismo sklopili ugovor, sacekacemo porodjaj i obici jos nekoliko jaslica pa ćemo videti u novembru. Takođe postoji mogućnost da se kasnije boravak produži na 3 dana ili vise. O tom potom.

Program prilagodjavanja je standard u svim institucijama u zemlji i traje oko 2-3 nedelje (sa mogucnosti produzenja) kada dete najpre u prvoj nedelji dolazi sa jednim od roditelja prvog dana na 15-30 minuta, pa drugog 30-60 min itd. dok se na kraju ne privikne da ostaje samo po ceo dan bez roditelja.

update:

III) U trećoj instituciji smo imali termin 2. oktobra i dopali su nam se “onako”. Za te jaslice se priča da su najbolji u kraju, možda i jesu ali smo mi donekle razočarani suviše isključivim pravilima i pristupom “mi smo ljubazni, možete sve da nas pitate ali ništa od toga ne može i ne sme da se realizuje”. Primer: imaju prilično nefleksibilan raspored boravka malih beba – izmedju 8:30 i 17:00 – pri čemu nam je prvi termin suviše kasno a drugo suviše rano jer bih u tom slučaju mogla da radim samo 7.5 (bez pauze za ručak) umesto 8.5 sati dnevno (budući tata će opet raditi van Ciriha i za njega će taj raspored biti još teži). Ceo taj raspored su uveli pod izgovorom da je za male bebe suviše da provedu više od 7-8 sati dnevno u jaslicama. Mi to razumemo i verujemo da je tako ali 1) plaćamo punu cenu i odgovornost za bebu je ipak naša, 2) kada neko počne da mi drži pridike i popuje o mom radnom vremenu uz opasku “pa možda ćete moći da se dogovorite sa poslodavcem da ostanete duže kod kuće” (a zna da je godinu dana odsustva nakon porodjaja maksimum u mom slučaju i da imam jedino rešenje da dam otkaz i potpuno prestanem da radim) onda mi se jednostavno podigne kosa na glavi. Takodje, program prilagodjavanja može da se započne samo početkom meseca i plaća se puna cena iako dete na početku dolazi na svega 30-60 minuta i prati ga jedan od roditelja. I na kraju, jedna od šefica vrtića je na nas ostavila utisak prilično nefleksibilne osobe.

Ipak, prijavili smo se na listu čekanja pa ćemo videti. Prednost ovih jaslica je svakako da su nam najbliži, bukvalno na 5 min peške i da imaju veće prostorije od II) i veliki prostor za igranje napolju što II) na žalost nema.

IV) Juče (4.10.) smo obišli i četvrtu instituciju koja nam se veoma dopala. Jedini nedostatak je što su malčice dalje od nas i ne postoji direktna autobuska ili tramvajska linija (morala bih da pešačim oko 15 min što zimi baš nije veselo ili da je tata svakog dana vozi kolima) i što kao i II) nemaju sopstveni prostor za igranje napolju ali su zato veoma blizu jednog velikog gradskog igrališta i mesta za okupljanje. Prostorije su definitivno najveće od svih koje smo videli do sada i jednostavno prelepe. Poželela sam da sam ponovo mala i da mogu da se igram tamo. Sledeće godine će uvesti još jednu medju-grupu za decu izmedju 1 i 2 godine starosti jer su primetili da je večina 1-godišnjaka suviše aktivna za bebe od npr 4 meseca a istovremeno mala za grupu dece stariju od 2 god. Imaju čak i pre-school grupu na engleskom za decu stariju od 3 godine. Vaspitačice deluju preljubazno i totalno cool a javićemo im se nakon porodjaja kako bi smo videli da li možemo da sklopimo ugovor.

Trenutna situacija: Najverovatnije ćemo što pre rezervisati mesto u II) sa nadom u mesto u IV) a ako eventualno dobijemo mesto u III) (što nećemo znati pre leta 2008) pokušati da pregovaramo sa njima o vremenu dolaska i odlaska pa ako nam uspe razmisliti još jednom da li da ih prihvatimo.

update februar 2008: Šta se u međuvremenu odvijalo: najpre smo se odlučili za mesto u IV) i potpisali ugovor sa njima da bi smo nakon 6 meseci čekanja na II) koje je blizu nas i ima lepu baštu i igralište za decu dobili mesto i kod njih. Otkazali smo ugovor u IV) i potpisali sa II) i nadamo se najboljem.