Kurs za pripremu porodjaja

Pre četiri nedelje smo počeli da posećujemo kurs za pripremu porodjaja koji je namenjen parovima, znači ne samo porodiljama nego i njihovim partnerima koji će biti prisutni i podržavati ih na porodjaju.

Na raspolaganju imamo ukupno 12 sati (6 večernjih termina po 2 sata) i odlučili smo se da odslušamo kurs u bolnici u kojoj ću se poroditi iako je “nastavnica” jedna babica koja više ne radi kao babica u bolnici nego samo kao predavač kurseva. Program kursa obuhvata teme kao što su porodjaj, faze porodjaja, vrste porodjaja, opuštanje, masaža za vreme porodjaja, sredstva za smanjivanje bolova, vežbe disanja, nega bebe i uloga roditelja i dojenje. Do sada smo obradili sve teme osim nege bebe i dojenja. Znači, ovo nije fizička priprema za porodjaj u smislu vežbanja i sl. Babica nam je doduše preporučila raznoraznu literaturu na tu temu a posebno za jačanje karlice pre i nakon porodjaja. Kod kuće se trudim da odradim neke vežbice i inače šetam po minimalno 30-60 minuta dnevno (uključujući odlazak na posao peške) i naravno, ponuda kurseva za fizičku pripremu je neverovatno bogata, počev od plivanja preko joge do tipične gimnastike za trudnice.

Ipak, od kursa smo očekivali malo više teorije i još više detalja a manje psihološke pripreme i potenciranih razgovora izmedju partnera u fazonu “neka svaki partner ispriča drugom šta očekuje od porodjaja” i sl. Naravno, razumemo da je psihološki efekat veoma bitan i da je iskustvo predavača takvo da veliki broj parova dolazi na porodjaj sa različitim očekivanjima od strane partnera nakon čega može doći do velikih iznenadjenja i razočarenja. Sve te pojave se ovde prilično detaljno analiziraju tako da je to razlog ovakvom “tonu” kursa. Sve u svemu, živela literatura iz koje smo naučili sve ono što nismo i nećemo na kursu. Takodje, mnoge majke i trudnice koje sam pitala su bile uglavnom nezadovoljne kursevima koje su posetile. Verovatno su u svim slučajevima očekivanja bila prevelika.

I da pojasnim, ovde budući očevi ili generalno osobe koje je uz trudnicu tokom porodjaja ne plaćaju dodatak i u većini soba za porodjaj imaju na ponudi improvizovani krevet na kome mogu da se odmore. Iskreno se nadam da će neverovatno visoke cene u porodilištima u Srbiji (harač za očeve) uskoro biti ukinute. KBC “Zvezdara“ u Beogradu ipak daje dobar primer i podržava sve buduće očeve koji žele da budu uz porodilju dok se porađa.

Napomena za one koji ne znaju: zdravstveno osiguranje vam pokriva 100 CHF od ukupne cene kursa.

update: Jagodica je spomenula školu roditeljstva ali moram da dodam da je ovo “klasičan” kurs za pripremu porodjaja s tom razlikom što je namenjen parovima a o nezi bebe i ulozi roditelja pričaće se maksimalno tokom 2 sata. Ipak, postoje specijalizovani kursevi za negu beba, masažu beba, korišćenje pojaseva za nošenje beba a kao najinteresantniji mi deluje tzv. Pekip program (ne znam kako bi se zvao odgovarajući program u drugim zemljama) kojim se podstiče razvoj beba kroz igru i pokret.

Treće tromesečje (trimestar)

Već par nedelja sam u trećem trimestru koji počinje u 28. nedelji i ono što me u ovom periodu najviše raduje je što se dan porodjaja i susreta sa bebom približava. Sve je u znaku priprema, iščekivanja nameštaja, smišljanja dekoracija za bebinu sobu, čitanja literature, traženja jaslica (iako će nam trebati tek za godinu dana ali više o tome uskoro) i sl.

Vrlo brzo se umaram, tačnije, stalno sam umorna i to je u principu jedina stvar koja me muči. Spavanje postaje sve teže i teže jer osećam mali pritisak na stomak i ledja čak i kada ležim sa strane pa (za sada neuspešno) pokušavam da se poduprem raznoraznim jastucima tako da me možete zvati princeza na zrnu graška.

Ukoliko vam se desi da noću loše spavate pokušajte da izlečite umor kratkim snom u toku dana ili posle podneva. U mom slučaju svakako pomaže. Negde sam čitala da trudnice treba (ili barem da pokušaju) da se pridržavaju redovnog ritma spavanja kako bi se i još nerođena beba navikla na isti jer će se navodno nakon rođenja lakše navići na spavanje noću. Nije mi baš najjasnije kako je to moguće jer se bebe noću bude više puta, u krajnjem slučaju moraju se nahraniti i čini mi se da su to ipak samo bapske priče.

U ovom periodu lako se oseti kada beba štuca što se ispoljava u ritmičnom pomeranju stomaka. Ja te pokrete zovem mali zemljotres. Kažu da se to dešava kao posledica spazma dijafragme koja na taj način počinje da “priprema” mala pluća za disanje. Učestalo štucanje se nastavlja još nekoliko meseci nakon rođenja, pošto dijafragma još uvek nije sposobna da bi u potpunosti mogla da kontroliše protok vazduha.

Takodje, česte su i Braxton-Hicks kontrakcije kada se mišići materice najpre stežu a zatim opuštaju, vežbajući i pripremajući je kako bi tokom porođaja mogla efikasno da radi. Kako se trudnoća bliži kraju možete da osetite kontrakcije koje vuku i stežu, intenzivnije i češće, a povremeno mogu da budu neugodne.

Sledi: lista literature i lista potrebnih stvari za bolnicu i bebu.

Dečija soba

Ili: kako i gde će beba spavati.

U poslednje vreme se sve više govori o takozvanom baby balkonu ili posebnom malom krevetu u kome beba spava a koji je privršćen za roditeljski, najčešće iz veoma praktičnih i logičnih razloga (dojenje ) sa majčine strane. Postoje istraživanja da na taj način beba i majka uspevaju da uspostave zajednički ritam spavanja ali o iskustvima na tom planu ću pisati uskoro. Kako će naš krevet biti nedovoljno velik za nas troje a u spavaćoj sobi nemamo dovoljno mesta za “pravi” dečiji krevet odlučili smo se upravo za tu varijantu i BabyBay krevetac-kolevku koji je nedavno stigao i zaista lepo izgleda. Njegova prednost je u tome da je on više od kreveta jer može da se transformiše u stolicu, sto, klupu i sl. a u stvari je kolevka. Naravno, mi smo veoma radoznali i unapred se radujemo isprobavanju svih ovih mogućnosti a nadamo se da će se i bebana radovati, tj. da će joj biti lepo u njemu.

U dečijoj sobi će biti dečiji krevet u kome bi malena trebala da spava čim bude prerasla kolevku i velika komoda za njene stvari sa gornjim delom (80×100 cm) za prepovijanje. Trenutno smo u procesu naručivanja pa ću o tome pisati kasnije. Uglavnom bi trebalo voditi računa o sledećem:

- krevetac i sto za prepovijanje ne smeju biti blizu prozora, na promaji ili preblizu grejnog tela (grejalica, TA pec, radijator)

- komodica treba da bude prostrana i funkcionalna kako bi u i na nju stale sve stvari koje cete koristiti u toku dana i noci (sigurno nekoliko meseci)

- krevetac treba da bude okrenut tako da bebi nikada ne ide sunce u oci.

- optimalna temperatura sobe je 22 stepena, a prvih dana kada beba dodje iz porodilista moze da bude i do 24 stepena.

- vazduh u toku zime moze da bude dosta suv i zato na grejna tela treba stavljati posudu sa vodom ili vlaznu pelenu.

- Nikada ne ostavljajte ukljucenu grejalicu i bebu samu u sobi i nikada ne ostavljajte bebu samu na stolu za prepovijanje.

Ovde postoje razna obeležavanja dobrog i funkcionalnog nameštaja a neka od njih su:

- TÜV i GS koje dodeljuju nezavisna udruženja za testiranje a kojim se garantuje da je nameštaj funkcionalan.
- CE dodeljuje sam proizvođač (na žalost ne postoji nezavisan zavod za kontrolu kvaliteta koji to proverava) i tim znakom označava održavanje evropskog standarda.
- RAL označava celokupan kvalitet nameštaja i dodeljuje ga nemački institut za osiguravanje i obeležavanje kvaliteta na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma.

I za kraj o tome kako će beba spavati. Jedna majka mi jednom reče: bebe mogu (ili ne mogu) spavati svuda. Toliko o tome za sada.

Trenutno stanje: 31 nedelja, 63 kg (gojenje mi baš ne ide od ruke :-)), sledeći lekarski pregled: 27.8.

Redovni pregledi u trudnoći

… i šta na njima možete da očekujete.

Na početku trudnoće bila sam veoma iznenađena činjenicom da obavezno osnovno osiguranje pokriva samo 7 preventivnih pregleda i 2 pregleda ultrazvukom u 10-12 i 20-23 nedelji ali su svi ti pregledi uključujući i normalan porođaj i boravak u porodilištu na neki način besplatni tj. nezavisni od vaših obaveznih mesečnih troškova, takozvane franšize. Više o obaveznom osnovnom osiguranju možete pročitati ovde i ovde. Što se tiče neobaveznog dodatnog osiguranja, najbolje je da se o troškovima i olakšicama direktno informišete kod vaše osiguravajuće kase (firme).

Tako je na primer na vama da odlučite da li ćete insistirati i sami platiti za 3D/4D ultrazvuk a ovde možete pročitati šta se u Švajcarskoj pregleda u kojoj nedelji dok ovde imate sve jos detaljnije na srpskom. I za kraj još jedan opis pregleda u trudnoći na nemačkom. Ako vas interesuju savetovališta za planiranje porodice i trudnoću, ovde možete pronaći odgovarajuću adresu.

Ishrana i vitamini u trudnoći

Da ne bih ponavljala mnoštvo informacija koje već postoje na Internetu preporučujem vam nekoliko linkova: Poseban režim ishrane trudnica, Pravilna ishrana u trudnoći i smanjenje rizika u trudnoći.

U knjizi “Šta da očekujete dok čekate bebu” možete naći listu namirnica za trudničku “dijetu” kao i dobre i lake za pripremu recepte. Izdvajam dupli milkšejk, voćni jogurt i integralne palačinke sa (niskokaloričnim) šlagom.

Ne zaboravite na najmanje 8 velikih čaša vode dnevno i nemojte piti gazirana pića, kafu, kakao i alkohol.

Što se tiče vitamina i minerala, u Švajcarskoj se trudnicama i dojiljama (kao i ženama koje žele da zatrudne) preporučuje Elevit, a u prvim mesecima trudnoće je folna kiselina veoma važna. 0,8 mg folne kiseline koliko sadrži Elevet možete zameniti sa 2 tablete Andreafol-a ili Folio-a. Protiv prevremenih kontrakcija preporučuje se povećana doza magnezijuma kao što je na primer ima u preparatu Magnesiocard (243 mg, 10 mmol). Takođe, u Nemačkoj se pored kompleksa vitamina kao što je Elevit preporučuje i uzimanje Omega-3 nezasićenih masnih kiselina koje sadrži Femibion preparat.

Garderoba u trudnoći

Moram da se nadovežem na mišljenje koje je iznela JagodicaBobica i dodam da se slažem da je trudnoća privatna stvar ali da nikada nisam želela da sakrivam stomak jer on raste li raste tako da ne može da se ne primeti. Takođe, nije mi problem da ga pokažem u nekoj starijoj a trenutno užoj majici ne samo zato što mislim da mi baš lepo stoji nego što bi mi u suprotnom slučaju trebalo barem 20 novih a možete da pretpostavite koliki bi to bio bespotrebni trošak i koliko bih uopšte imala izbora za kupovinu. Kratke majice možete da prekrijete i nošenjem specijalnog pojasa za trudnice koji doduše još uvek nisam kupila.

Sa druge strane, šire majice i haljine sečene ispod struka kakve se baš nose i ovog leta mi jednostavno ne stoje jer u njima izgledam baš ogromna što verujte mi nisam. Isprobala sam sve moguće u Zari, Mangu i sličnim prodavnicama ali na žalost nisam pronašla ništa odgovarajuće osim jednih super bermuda od viskoze u Zari koje su dovoljno rastegljive i mekane da ću sigurno moći da ih nosim do kraja leta. Na kraju moram uvek da se vratim u H&M koji ima dovoljno veliko odeljenje za trudnice ili čak u C&A koji je manje-više bapski ali ipak nudi još nekoliko stvari više. Prodavnice koje tek nameravam da uskoro obiđem su 9months i LasPerlitas.

Naravno, možete da pozajmite garderobu od prijateljica (bivših trudnica), da je kupite u prodavnicama polovne odeće ili naručite na Internetu preko npr. La Redoute, Quelle, Neckermann-a ili BabyWalz-a. Topshop takođe ima svoju ponudu za trudnice koja mi se baš dopada ali na žalost isporučuju samo u UK, USA, Irsku i Australiju i zaista sam se iznenadila kada sam videla da imaju prodavnicu u Srbiji (Immocentar, Gandhijeva Ulica Bb, Beograd) a nemaju u Švajcarskoj.

Preporučujem vam da pročitate i obratite pažnju na ove savete.

I za kraj, tek da bih vam dočarala koliko ozbiljno se pripremam za ulogu majke, prilažem vam link dana: Saveti za lakše baratanje vremenom i nervima u roditeljstvu.

update: Ne znam kako sam propustila da pomenem i leggins koje su (ukoliko nije suviše vruće a leto u Švajcarskoj ove godine skoro da nismo imali) sjajne uz tunike i kratke haljine.

Nakon godišnjeg odmora

Iako sam ga veoma dobro podnela - totalno opušteno i bez ikakvih problema u odnosu na kako sam se pribojavala i kako su me svi upozoravali - najsrećnija sam jer sam ponovo “na sigurnijem”. Za vreme odmora uopšte nisam razmišljala o tome “šta bi bilo kad bi bilo” ali nakon svega mi je veoma drago da nisam morala da tražim meni nepoznate lekare i bolnice.

Uskoro nas čeka puno nabavki, selidba radne sobe tj. stola u predsoblje (koje je srećom dovoljno veliko) i opremanje dečije sobe (pogađate: bivša radna soba) a krajem avgusta krećemo na kurs za pripremu za porodjaj.

Tokom odmora sam obišla i školsku drugaricu koja se porodila nedelju dana uoči mog dolaska tako da sam bila u prilici da vidim malog preslatkog Borisa koji je doduše spavao ali to mi nije smetalo da se oduševljavam sa njim.

Trenutno stanje: 27 nedelja, 62 kg (ukupno 5 kg više). Sledeći lekarski pregled: 24.7.

Mala retrospektiva

Prvo tromesečje (od prve do 12 nedelje) je prošlo prilično brzo i jedinu tegobu su mi predstavljale svakodnevne mučnine. Kao što će vam potvrditi mnoge trudnice, termin jutarnja mučnina je apsolutna glupost jer će vam često biti muka tokom celog dana a posebno uveče. Mučnine su u mom slučaju počele na početku 6 nedelje bukvalno sledećeg dana nakon što sam saznala da sam trudna. Iz tog razloga kao i zbog navodne štetnosti kofeina na plod momentalno sam prestala da pijem kafu mada ne mogu da tvrdim da bi ona podsticala mučninu. Ipak, iako sam na početku mislila da će mi rastanak od kafe teško pasti, ispostavilo se da je to bilo jedno od najlakših odricanja u trudnoći.

Povremeno sam pila čaj od đumbira koji mi je pomagao a čula sam da su keksići od đumbira još bolji mada njih nisam pronašla. Što se tiče jela prijali su mi samo kiseli obroci tipa jogurta. Naravno, poznajem i trudnice kojima nije (bilo) muka, blago njima.

Kao posledica apstiniranja od kafe, a još više zbog delovanja hormona i celokupne promene u organizmu, spavala sam kao beba.

Ono što je po meni obeležilo taj prvi period je svakako iščekivanje drugog tromesečja, ne samo zbog prestanka mučnine nego i zbog činjenice da sam sada “smela” svima da objavim radosnu vest.

U drugom tromesečju su pak počele druge muke: još veći umor, otežale noge a broj pantalona koje bih uspela da zakopčam se svakog dana smanjivao (trenutno je = 1). Trudim se da spavam što više (što mi za sada srećom još uvek nije teško, kuc kuc), povremeno nosim kompresione čarape a kupila sam i dovoljno garderobe u koju mogu da uđem i koja bi trebalo da potraje do kraja leta. Vaga pokazuje da sam se ugojila svega 3 kg (iskreno se nadam da ću ostati u granicama) tako da se promena primećuje samo u okruglom stomaku.

Trenutno stanje pred kraj drugog tromesečja (24 nedelja) - beba dobro napreduje i svakog dana se okreće u stomaku, nekad manje, nekad vise a pre par dana je bila bas aktivna i nije se smirila čitavo pre podne. Posle sam se naravno uplašila kada je nisam osetila celo posle podne ali naravno, ona u ovom periodu spava 16-20 sati dnevno.

I za kraj, najlepši momenti u prvom tromesečju:

* radost zbog pozitivnog testa i dopiranje do svesti činjenice da ću zaista biti mama

* vrištanje moje mame preko telefona kada sam joj saopštila srećnu vest

* pozitivno raspoloženje: hormoni su čudo

Najlepši momenti u drugom tromesečju:

* prvi pokret bebe koji sam osetila u 19 nedelji i koji se može opisati kao nežni dodir leptira

* prvi “pravi” pokret otprilike u 21 nedelji

* svaki sledeći pokret …

* i dalje pozitivno raspoloženje

Devojčica :-)

Jutros smo bili na pregledu i doktorka je potvrdila da je mala bebana devojčica.

Inače sve je OK, čak je i doktorka rekla da je beba baš aktivna jer se stalno okreće (nije se dala uslikati kako treba) pa me je dragi zezao da mu nije jasno kako je to moguće jer ja baš nisam sportski tip.

Sve u svemu, sada znamo na koje boje možemo da obratimo pažnju.

Ukus hrane i zaboravnost

Sto se tice hrane, jedem sve tj. sve ono sto inace volim i sve mi ima isti ukus kao ranije. Doduse, u prvom tromesecju mi se skoro nista nije jelo ili mi nije prijalo osim jogurta i kiselih obroka uopste. U to vreme sam jednom probala kisele krastavce ali nisam bila odusevljena tj. nisu mi posebno prijali tako da sam ih ostavila po strani.

Poslednjih nedelja me ponekad nakon rucka napadne zelja za cokoladom ili bilo cim slatkim pa se onda trudim da se uzdrzavam i nagradjujem se tako sto smazem po kockicu ili dve dva puta nedeljno.

Kafu ne pijem od 5-6 nedelje tj. od momenta kada sam saznala da sam u drugom stanju (a i taj momenat tj. dan je sutradan “pokvaren” prvom mucninom ) i u principu mi ne nedostaje. Sasvim dobro radim i koncentrisem se bez nje.

Jedini problem koji imam je neverovatna zaboravnost. Kada mi je jedna koleginica, takodje trudnica, to pricala pre par meseci nisam mogla da verujem ali sada svakog dana primecujem da sve vise zaboravljam. Bukvalno je dovoljna jedna sekunda da zaboravim sta sam prethodno radila ili mislila, tako da se trudim da sve pisem u podsetnik i na razne papire. Naravno, krupne stvari je lako zabeleziti ali cinjenicu da li sam spakovala ovo ili ono (moja vecita fobija da cu nesto zaboraviti) moram da proveravam svaki put …