Dečija soba

Ili: kako i gde će beba spavati.

U poslednje vreme se sve više govori o takozvanom baby balkonu ili posebnom malom krevetu u kome beba spava a koji je privršćen za roditeljski, najčešće iz veoma praktičnih i logičnih razloga (dojenje ) sa majčine strane. Postoje istraživanja da na taj način beba i majka uspevaju da uspostave zajednički ritam spavanja ali o iskustvima na tom planu ću pisati uskoro. Kako će naš krevet biti nedovoljno velik za nas troje a u spavaćoj sobi nemamo dovoljno mesta za “pravi” dečiji krevet odlučili smo se upravo za tu varijantu i BabyBay krevetac-kolevku koji je nedavno stigao i zaista lepo izgleda. Njegova prednost je u tome da je on više od kreveta jer može da se transformiše u stolicu, sto, klupu i sl. a u stvari je kolevka. Naravno, mi smo veoma radoznali i unapred se radujemo isprobavanju svih ovih mogućnosti a nadamo se da će se i bebana radovati, tj. da će joj biti lepo u njemu.

U dečijoj sobi će biti dečiji krevet u kome bi malena trebala da spava čim bude prerasla kolevku i velika komoda za njene stvari sa gornjim delom (80×100 cm) za prepovijanje. Trenutno smo u procesu naručivanja pa ću o tome pisati kasnije. Uglavnom bi trebalo voditi računa o sledećem:

- krevetac i sto za prepovijanje ne smeju biti blizu prozora, na promaji ili preblizu grejnog tela (grejalica, TA pec, radijator)

- komodica treba da bude prostrana i funkcionalna kako bi u i na nju stale sve stvari koje cete koristiti u toku dana i noci (sigurno nekoliko meseci)

- krevetac treba da bude okrenut tako da bebi nikada ne ide sunce u oci.

- optimalna temperatura sobe je 22 stepena, a prvih dana kada beba dodje iz porodilista moze da bude i do 24 stepena.

- vazduh u toku zime moze da bude dosta suv i zato na grejna tela treba stavljati posudu sa vodom ili vlaznu pelenu.

- Nikada ne ostavljajte ukljucenu grejalicu i bebu samu u sobi i nikada ne ostavljajte bebu samu na stolu za prepovijanje.

Ovde postoje razna obeležavanja dobrog i funkcionalnog nameštaja a neka od njih su:

- TÜV i GS koje dodeljuju nezavisna udruženja za testiranje a kojim se garantuje da je nameštaj funkcionalan.
- CE dodeljuje sam proizvođač (na žalost ne postoji nezavisan zavod za kontrolu kvaliteta koji to proverava) i tim znakom označava održavanje evropskog standarda.
- RAL označava celokupan kvalitet nameštaja i dodeljuje ga nemački institut za osiguravanje i obeležavanje kvaliteta na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma.

I za kraj o tome kako će beba spavati. Jedna majka mi jednom reče: bebe mogu (ili ne mogu) spavati svuda. Toliko o tome za sada.

Trenutno stanje: 31 nedelja, 63 kg (gojenje mi baš ne ide od ruke :-)), sledeći lekarski pregled: 27.8.

Redovni pregledi u trudnoći

… i šta na njima možete da očekujete.

Na početku trudnoće bila sam veoma iznenađena činjenicom da obavezno osnovno osiguranje pokriva samo 7 preventivnih pregleda i 2 pregleda ultrazvukom u 10-12 i 20-23 nedelji ali su svi ti pregledi uključujući i normalan porođaj i boravak u porodilištu na neki način besplatni tj. nezavisni od vaših obaveznih mesečnih troškova, takozvane franšize. Više o obaveznom osnovnom osiguranju možete pročitati ovde i ovde. Što se tiče neobaveznog dodatnog osiguranja, najbolje je da se o troškovima i olakšicama direktno informišete kod vaše osiguravajuće kase (firme).

Tako je na primer na vama da odlučite da li ćete insistirati i sami platiti za 3D/4D ultrazvuk a ovde možete pročitati šta se u Švajcarskoj pregleda u kojoj nedelji dok ovde imate sve jos detaljnije na srpskom. I za kraj još jedan opis pregleda u trudnoći na nemačkom. Ako vas interesuju savetovališta za planiranje porodice i trudnoću, ovde možete pronaći odgovarajuću adresu.

Ishrana i vitamini u trudnoći

Da ne bih ponavljala mnoštvo informacija koje već postoje na Internetu preporučujem vam nekoliko linkova: Poseban režim ishrane trudnica, Pravilna ishrana u trudnoći i smanjenje rizika u trudnoći.

U knjizi “Šta da očekujete dok čekate bebu” možete naći listu namirnica za trudničku “dijetu” kao i dobre i lake za pripremu recepte. Izdvajam dupli milkšejk, voćni jogurt i integralne palačinke sa (niskokaloričnim) šlagom.

Ne zaboravite na najmanje 8 velikih čaša vode dnevno i nemojte piti gazirana pića, kafu, kakao i alkohol.

Što se tiče vitamina i minerala, u Švajcarskoj se trudnicama i dojiljama (kao i ženama koje žele da zatrudne) preporučuje Elevit, a u prvim mesecima trudnoće je folna kiselina veoma važna. 0,8 mg folne kiseline koliko sadrži Elevet možete zameniti sa 2 tablete Andreafol-a ili Folio-a. Protiv prevremenih kontrakcija preporučuje se povećana doza magnezijuma kao što je na primer ima u preparatu Magnesiocard (243 mg, 10 mmol). Takođe, u Nemačkoj se pored kompleksa vitamina kao što je Elevit preporučuje i uzimanje Omega-3 nezasićenih masnih kiselina koje sadrži Femibion preparat.

Garderoba u trudnoći

Moram da se nadovežem na mišljenje koje je iznela JagodicaBobica i dodam da se slažem da je trudnoća privatna stvar ali da nikada nisam želela da sakrivam stomak jer on raste li raste tako da ne može da se ne primeti. Takođe, nije mi problem da ga pokažem u nekoj starijoj a trenutno užoj majici ne samo zato što mislim da mi baš lepo stoji nego što bi mi u suprotnom slučaju trebalo barem 20 novih a možete da pretpostavite koliki bi to bio bespotrebni trošak i koliko bih uopšte imala izbora za kupovinu. Kratke majice možete da prekrijete i nošenjem specijalnog pojasa za trudnice koji doduše još uvek nisam kupila.

Sa druge strane, šire majice i haljine sečene ispod struka kakve se baš nose i ovog leta mi jednostavno ne stoje jer u njima izgledam baš ogromna što verujte mi nisam. Isprobala sam sve moguće u Zari, Mangu i sličnim prodavnicama ali na žalost nisam pronašla ništa odgovarajuće osim jednih super bermuda od viskoze u Zari koje su dovoljno rastegljive i mekane da ću sigurno moći da ih nosim do kraja leta. Na kraju moram uvek da se vratim u H&M koji ima dovoljno veliko odeljenje za trudnice ili čak u C&A koji je manje-više bapski ali ipak nudi još nekoliko stvari više. Prodavnice koje tek nameravam da uskoro obiđem su 9months i LasPerlitas.

Naravno, možete da pozajmite garderobu od prijateljica (bivših trudnica), da je kupite u prodavnicama polovne odeće ili naručite na Internetu preko npr. La Redoute, Quelle, Neckermann-a ili BabyWalz-a. Topshop takođe ima svoju ponudu za trudnice koja mi se baš dopada ali na žalost isporučuju samo u UK, USA, Irsku i Australiju i zaista sam se iznenadila kada sam videla da imaju prodavnicu u Srbiji (Immocentar, Gandhijeva Ulica Bb, Beograd) a nemaju u Švajcarskoj.

Preporučujem vam da pročitate i obratite pažnju na ove savete.

I za kraj, tek da bih vam dočarala koliko ozbiljno se pripremam za ulogu majke, prilažem vam link dana: Saveti za lakše baratanje vremenom i nervima u roditeljstvu.

update: Ne znam kako sam propustila da pomenem i leggins koje su (ukoliko nije suviše vruće a leto u Švajcarskoj ove godine skoro da nismo imali) sjajne uz tunike i kratke haljine.

Nakon godišnjeg odmora

Iako sam ga veoma dobro podnela - totalno opušteno i bez ikakvih problema u odnosu na kako sam se pribojavala i kako su me svi upozoravali - najsrećnija sam jer sam ponovo “na sigurnijem”. Za vreme odmora uopšte nisam razmišljala o tome “šta bi bilo kad bi bilo” ali nakon svega mi je veoma drago da nisam morala da tražim meni nepoznate lekare i bolnice.

Uskoro nas čeka puno nabavki, selidba radne sobe tj. stola u predsoblje (koje je srećom dovoljno veliko) i opremanje dečije sobe (pogađate: bivša radna soba) a krajem avgusta krećemo na kurs za pripremu za porodjaj.

Tokom odmora sam obišla i školsku drugaricu koja se porodila nedelju dana uoči mog dolaska tako da sam bila u prilici da vidim malog preslatkog Borisa koji je doduše spavao ali to mi nije smetalo da se oduševljavam sa njim.

Trenutno stanje: 27 nedelja, 62 kg (ukupno 5 kg više). Sledeći lekarski pregled: 24.7.

Mala retrospektiva

Prvo tromesečje (od prve do 12 nedelje) je prošlo prilično brzo i jedinu tegobu su mi predstavljale svakodnevne mučnine. Kao što će vam potvrditi mnoge trudnice, termin jutarnja mučnina je apsolutna glupost jer će vam često biti muka tokom celog dana a posebno uveče. Mučnine su u mom slučaju počele na početku 6 nedelje bukvalno sledećeg dana nakon što sam saznala da sam trudna. Iz tog razloga kao i zbog navodne štetnosti kofeina na plod momentalno sam prestala da pijem kafu mada ne mogu da tvrdim da bi ona podsticala mučninu. Ipak, iako sam na početku mislila da će mi rastanak od kafe teško pasti, ispostavilo se da je to bilo jedno od najlakših odricanja u trudnoći.

Povremeno sam pila čaj od đumbira koji mi je pomagao a čula sam da su keksići od đumbira još bolji mada njih nisam pronašla. Što se tiče jela prijali su mi samo kiseli obroci tipa jogurta. Naravno, poznajem i trudnice kojima nije (bilo) muka, blago njima.

Kao posledica apstiniranja od kafe, a još više zbog delovanja hormona i celokupne promene u organizmu, spavala sam kao beba.

Ono što je po meni obeležilo taj prvi period je svakako iščekivanje drugog tromesečja, ne samo zbog prestanka mučnine nego i zbog činjenice da sam sada “smela” svima da objavim radosnu vest.

U drugom tromesečju su pak počele druge muke: još veći umor, otežale noge a broj pantalona koje bih uspela da zakopčam se svakog dana smanjivao (trenutno je = 1). Trudim se da spavam što više (što mi za sada srećom još uvek nije teško, kuc kuc), povremeno nosim kompresione čarape a kupila sam i dovoljno garderobe u koju mogu da uđem i koja bi trebalo da potraje do kraja leta. Vaga pokazuje da sam se ugojila svega 3 kg (iskreno se nadam da ću ostati u granicama) tako da se promena primećuje samo u okruglom stomaku.

Trenutno stanje pred kraj drugog tromesečja (24 nedelja) - beba dobro napreduje i svakog dana se okreće u stomaku, nekad manje, nekad vise a pre par dana je bila bas aktivna i nije se smirila čitavo pre podne. Posle sam se naravno uplašila kada je nisam osetila celo posle podne ali naravno, ona u ovom periodu spava 16-20 sati dnevno.

I za kraj, najlepši momenti u prvom tromesečju:

* radost zbog pozitivnog testa i dopiranje do svesti činjenice da ću zaista biti mama

* vrištanje moje mame preko telefona kada sam joj saopštila srećnu vest

* pozitivno raspoloženje: hormoni su čudo

Najlepši momenti u drugom tromesečju:

* prvi pokret bebe koji sam osetila u 19 nedelji i koji se može opisati kao nežni dodir leptira

* prvi “pravi” pokret otprilike u 21 nedelji

* svaki sledeći pokret …

* i dalje pozitivno raspoloženje

Devojčica :-)

Jutros smo bili na pregledu i doktorka je potvrdila da je mala bebana devojčica.

Inače sve je OK, čak je i doktorka rekla da je beba baš aktivna jer se stalno okreće (nije se dala uslikati kako treba) pa me je dragi zezao da mu nije jasno kako je to moguće jer ja baš nisam sportski tip.

Sve u svemu, sada znamo na koje boje možemo da obratimo pažnju.

Ukus hrane i zaboravnost

Sto se tice hrane, jedem sve tj. sve ono sto inace volim i sve mi ima isti ukus kao ranije. Doduse, u prvom tromesecju mi se skoro nista nije jelo ili mi nije prijalo osim jogurta i kiselih obroka uopste. U to vreme sam jednom probala kisele krastavce ali nisam bila odusevljena tj. nisu mi posebno prijali tako da sam ih ostavila po strani.

Poslednjih nedelja me ponekad nakon rucka napadne zelja za cokoladom ili bilo cim slatkim pa se onda trudim da se uzdrzavam i nagradjujem se tako sto smazem po kockicu ili dve dva puta nedeljno.

Kafu ne pijem od 5-6 nedelje tj. od momenta kada sam saznala da sam u drugom stanju (a i taj momenat tj. dan je sutradan “pokvaren” prvom mucninom ) i u principu mi ne nedostaje. Sasvim dobro radim i koncentrisem se bez nje.

Jedini problem koji imam je neverovatna zaboravnost. Kada mi je jedna koleginica, takodje trudnica, to pricala pre par meseci nisam mogla da verujem ali sada svakog dana primecujem da sve vise zaboravljam. Bukvalno je dovoljna jedna sekunda da zaboravim sta sam prethodno radila ili mislila, tako da se trudim da sve pisem u podsetnik i na razne papire. Naravno, krupne stvari je lako zabeleziti ali cinjenicu da li sam spakovala ovo ili ono (moja vecita fobija da cu nesto zaboraviti) moram da proveravam svaki put …

Obilazak porodilišta

Tokom priprema za porođaj ne bi bilo loše da obiđete i porodilište. Po meni je to zaista neophodno i korisno, što zbog radoznalosti što zbog mogućnosti da unapred vidite šta vas sve očekuje. Ne znam koliko se to u Srbiji praktikuje i da li je moguće unapred videti salu za porođaj, operacionu salu i pričati sa babicama i lekarima, ali ovde i čini mi se na Zapadu uopšte je to standardna procedura.

Kako imam samo osnovno zdravstveno osiguranje ono mi pokriva porođaj i boravak u bolnici od 3 do 5 dana nakon normalnog porođaja a 5-7 nakon carskog reza u svim kantonalnim/gradskim bolnicama u Švajcarskoj. Da bih se porodila u privatnoj bolnici (u jednoj od dve varijante privatno ili poluprivatno) morala bih da imam specijalno dodatno osiguranje koje u toku trudnoće ne mogu da doplatim. Mogla bih doduše da doplatim razliku u ceni koja je prilično velika ali to ne želim jer su ovde sve bolnice na prilično dobrom nivou tako da se ne brinem.

U gradu Cirihu postoje dve kantonalne tj. gradske bolnice: Univerzitetska bolnica (Unispital) i Triemlispital Maternité koja se zove po delu grada Triemli. Unispital je veća ali je Triemlispital na pet minuta od nas što je velika prednost u slučaju kada budući tata treba da nam donese nešto od kuće i tako recimo 3 puta dnevno. Mala bolnica po meni ima dodatnu prednost u odnosu na veliku u tome da je sve mirnije i smirenije jer imaju manji broj pacijenata što pak ne utiče na kvalitet.

Najpre smo pre skoro mesec dana obišli Triemlispital jer su njihovi termini za obilazak prilično fleksibilniji i možete je obići svake subote. Zajedno sa još 6-7 parova (sve trudnice su bile prilično poodmakle u odnosu na mene kojoj se stomak jedva video - toliko o našem planiranju unapred ) dobili smo osnovne informacije o porođaju počev od dolaska pa sve do izlaska iz bolnice, videli sve što nas je interesovalo i utisci su nam bili prilično pozitivni. Sobe su lepe i svetle, u nežnim bojama, svaka porodilja ima svoju sobu sa porođaj (ukupno im ima šest od kojih dve imaju kade za porođaje u vodi) koja više liči na hotelsku sobu nego na one sobe o kojima sam uvek slušala u Srbiji, u svakoj smeni rade tri babice, dva doktora asistenta i jedan glavni doktor.

Naravno, hteli smo da obiđemo i Unispital što smo obavili juče jer oni organizuju obilaske samo jednom mesečno (verujem da je moguće obići je i na lični zahtev ali nisam sigurna). Kako reče budući tata: “he he, mi sada već sve znamo i ne moramo ništa da ih pitamo, samo da razgledamo” tako je zaista i bilo. Ovog puta bili smo u velikom društvu od otprilike 40 parova i u skladu s tim informativni deo je organizovan u velikom amfiteatru (hm, osećala sam se kao student) nakon koga smo podeljeni u tri grupe za obilazak. Za razliku od Triemli-ja imaju 8 soba za porođaj (razlika od samo 2 je po meni mala u odnosu na povećan broj pacijenata) dok su mi sobe za oporavak izgledale prilično neatraktivno ali je zato pogled na ceo Cirih i jezero fenomenalan. Unispital se nalazi u jednom prelepom delu grada na malom brdašcetu iznad samog centra Ciriha u blizini Univerziteta ETH tako je to zaista lepo okruženje. Naravno, i Triemli je potpuno u zelenilu ali bez spektakularnog pogleda. Ipak, nisam sigurna da ću u danima nakon porodjaja uopšte imati vremena da pogledam kroz prozor tako da taj argument nije dovoljno jak.

Imam još par dana da se odlučim jer bi uskoro doktorka trebalo da me prijavi u jednoj od tih bolnica. Ovde se kao što vidite sve planira prilično unapred.

Na žalost, nijedan od dva bolnička website-a nema prevod na engleski ili francuski što me prilično čudi i nije mi jasno kako stranci koji žive u Švajcarskoj dolaze do informacija o tim bolnicama. Verovatno postoje brošure na svim jezicima.

update: Ono što sam takođe htela da napišem je da me je nakon oba obilaska obuzeo neverovatan strah od porođaja. Baš mi nije bilo svejedno kada sam videla sve te sale (iako su lepe ) i posebno kada sam čula vrištanje jedne od trudnica koje se čulo iza zatvorenih vrata. Svaki radni dan mi prolazi veoma brzo, uveče merkam stomak a tokom dana i večeri uživam u svakom pokretu male ribe u stomaku (tako se trenutno oseća, kao riba koja pliva u vodi) i sve mi je slatko i bajno ali ipak me je pomisao na taj realan skori dogadjaj baš stegla. Srećom, nakon prospavane noći ponovo sam OK i strah je nestao.

update 2: Na ovom sajtu sam pronasla odlicnu listu kriterijuma za odabir bolnice tj. porodilista pa je u celosti prenosim.

da li klinika nudi pripremne kurseve za porodjaj?
koliko prostorija za poradjanje stoje na raspolaganju?
da li postoji mogucnost za porodjaj u vodi?
da li se dozvoljeno jesti i piti za vrijeme poradjanja?
za koliko majki je zaduzena jedna babica?
da li je uvijek (i nocu) jedan pomocnik u kuci?
da li je uvijek (i nocu) jedan ljekar za narkozu u kuci?
da li je uvijek (i nocu) jedan djecji ljekar u kuci?
da li postoji mogucnost za ambulantno poradjanje?
koliko tehnickih pomagala se upotrebljava za vrijeme radjanja?
koje metode za smanjenje bola su u opticaju?
da li kuca podrzava prirodni porod?
da li se trudnica moze sto duze slobodno kretati?
da li trudnica moze slobodno i intuitivno da bira svoju poziciju?
da li se rutinski daju sredstva za umanjenje bola?
koliko cesto se sprovodi rezanje?
da li je u svako doba moguca operacija?
koje mogucnosti su date za rooming-in?
da li beba moze da ostane dan i noc kod majke?
da li otac moze prenociti kod majke i bebe i ostati za vrijeme rekovalescencije?
da li se podrzava dojenje; da li se smije i nocu dojiti?
kako je odredjeno vrijeme posjete?
da li je dozvoljeno braci i sestrama da prisustvuju porodjaju?
da li braca i sestre smiju da dodju u posjetu?
da li se blizanci/trojke uvijek vade carskim rezom?
da li u sklopu bolnice ima i djecja klinika?
koja varianta carskog reza se primjenjuje u doticnoj bolnici?
koliko dugo se ostaje u bolnici nakon carskog reza?
da li postoji intenzivna njega za prevremeno i novorodjenca?
ako nema, gdje se transportuje beba za intenzivnu njegu?
da li je kod rizicne trudnoce prisutan djecji ljekar?

Medicinske kompresione čarape u trudnoci

Jedan od problema u trudnoci je svakako i oticanje nogu. U mom slucaju primetila sam da su mi vene na nogama malo izrazenije i plavlje nego obicno pa sam naravno pitala doktorku sta da radim. Takodje sam se zalila da su mi noge bolne i teske, posebno uvece nakon radnog dana. Trudim se da tokom dana ne ukrstam noge i da ih drzim ispruzene (toliko o damskom sedenju ) a uvece sedim sa ispruzenim nogama na stolici. Doktorka smatra da mi vene nisu natekle nego su upadljivije jer imam tanku i belu kozu ali mi je ipak dala savet da koristim kompresione čarape koje su specijalno narucene za mene nakon sto su mi uzeli mere (broj stopala, duzinu i debljinu nogu na razlicitim mestima). Te čarape su prilicno skupe i moje zdravstveno osiguranje ih nece pokriti ali nema veze, isplatice se. Juce sam pocela da ih nosim i iako je napolju prilicno toplo (25 stepeni) u kancelariji (zahvaljujuci klima uredjaju) mogu da izdrzim u njima bez ikakvih problema. Nisu bas moderne jer se vidi da su prilicno deblje i rado bih nosila suknjice na bose noge ali sta da se radi. Naravno, ako baš želite, možete preko njih obući tanke čarape od likre kako bi ste poboljšali vizuelni efekat. Ipak,  tokom trudnoće ne važi parola sve za lepotu nego sve za zdravlje!

U svakom slucaju, juce sam se osecala super i zaista sam primetila razliku u odnosu na ranije a i danas je isto, tako da ne zalim jer smatram da su zaista odlicne u prevenciji tromboze. Ako letite avionom ili putujete kolima na duzu relaciju, preporucuje se da ih nosite.