Archive for June, 2007

Mala retrospektiva

June 28, 2007

Prvo tromesečje (od prve do 12 nedelje) je prošlo prilično brzo i jedinu tegobu su mi predstavljale svakodnevne mučnine. Kao što će vam potvrditi mnoge trudnice, termin jutarnja mučnina je apsolutna glupost jer će vam često biti muka tokom celog dana a posebno uveče. Mučnine su u mom slučaju počele na početku 6 nedelje bukvalno sledećeg dana nakon što sam saznala da sam trudna. Iz tog razloga kao i zbog navodne štetnosti kofeina na plod momentalno sam prestala da pijem kafu mada ne mogu da tvrdim da bi ona podsticala mučninu. Ipak, iako sam na početku mislila da će mi rastanak od kafe teško pasti, ispostavilo se da je to bilo jedno od najlakših odricanja u trudnoći. 😉

Povremeno sam pila čaj od đumbira koji mi je pomagao a čula sam da su keksići od đumbira još bolji mada njih nisam pronašla. Što se tiče jela prijali su mi samo kiseli obroci tipa jogurta. Naravno, poznajem i trudnice kojima nije (bilo) muka, blago njima. 🙂

Kao posledica apstiniranja od kafe, a još više zbog delovanja hormona i celokupne promene u organizmu, spavala sam kao beba. 🙂

Ono što je po meni obeležilo taj prvi period je svakako iščekivanje drugog tromesečja, ne samo zbog prestanka mučnine nego i zbog činjenice da sam sada “smela” svima da objavim radosnu vest.

U drugom tromesečju su pak počele druge muke: još veći umor, otežale noge a broj pantalona koje bih uspela da zakopčam se svakog dana smanjivao (trenutno je = 1). Trudim se da spavam što više (što mi za sada srećom još uvek nije teško, kuc kuc), povremeno nosim kompresione čarape a kupila sam i dovoljno garderobe u koju mogu da uđem i koja bi trebalo da potraje do kraja leta. Vaga pokazuje da sam se ugojila svega 3 kg (iskreno se nadam da ću ostati u granicama) tako da se promena primećuje samo u okruglom stomaku.

Trenutno stanje pred kraj drugog tromesečja (24 nedelja)beba dobro napreduje i svakog dana se okreće u stomaku, nekad manje, nekad vise a pre par dana je bila bas aktivna i nije se smirila čitavo pre podne. Posle sam se naravno uplašila kada je nisam osetila celo posle podne ali naravno, ona u ovom periodu spava 16-20 sati dnevno. 🙂

I za kraj, najlepši momenti u prvom tromesečju:

* radost zbog pozitivnog testa i dopiranje do svesti činjenice da ću zaista biti mama

* vrištanje moje mame preko telefona kada sam joj saopštila srećnu vest

* pozitivno raspoloženje: hormoni su čudo 🙂

Najlepši momenti u drugom tromesečju:

* prvi pokret bebe koji sam osetila u 19 nedelji i koji se može opisati kao nežni dodir leptira

* prvi “pravi” pokret otprilike u 21 nedelji

* svaki sledeći pokret … 🙂

* i dalje pozitivno raspoloženje 🙂

Devojčica :-)

June 22, 2007

Jutros smo bili na pregledu i doktorka je potvrdila da je mala bebana devojčica. 🙂

Inače sve je OK, čak je i doktorka rekla da je beba baš aktivna jer se stalno okreće (nije se dala uslikati kako treba) pa me je dragi zezao da mu nije jasno kako je to moguće jer ja baš nisam sportski tip. 😉

Sve u svemu, sada znamo na koje boje možemo da obratimo pažnju. 😉

Ukus hrane i zaboravnost

June 20, 2007

Sto se tice hrane, jedem sve tj. sve ono sto inace volim i sve mi ima isti ukus kao ranije. Doduse, u prvom tromesecju mi se skoro nista nije jelo ili mi nije prijalo osim jogurta i kiselih obroka uopste. U to vreme sam jednom probala kisele krastavce ali nisam bila odusevljena tj. nisu mi posebno prijali tako da sam ih ostavila po strani.

Poslednjih nedelja me ponekad nakon rucka napadne zelja za cokoladom ili bilo cim slatkim pa se onda trudim da se uzdrzavam i nagradjujem se tako sto smazem po kockicu ili dve dva puta nedeljno. 🙂

Kafu ne pijem od 5-6 nedelje tj. od momenta kada sam saznala da sam u drugom stanju (a i taj momenat tj. dan je sutradan “pokvaren” prvom mucninom 😉 ) i u principu mi ne nedostaje. Sasvim dobro radim i koncentrisem se bez nje.

Jedini problem koji imam je neverovatna zaboravnost. Kada mi je jedna koleginica, takodje trudnica, to pricala pre par meseci nisam mogla da verujem ali sada svakog dana primecujem da sve vise zaboravljam. Bukvalno je dovoljna jedna sekunda da zaboravim sta sam prethodno radila ili mislila, tako da se trudim da sve pisem u podsetnik i na razne papire. 🙂 Naravno, krupne stvari je lako zabeleziti ali cinjenicu da li sam spakovala ovo ili ono (moja vecita fobija da cu nesto zaboraviti) moram da proveravam svaki put …

Obilazak porodilišta

June 20, 2007

Tokom priprema za porođaj ne bi bilo loše da obiđete i porodilište. Po meni je to zaista neophodno i korisno, što zbog radoznalosti što zbog mogućnosti da unapred vidite šta vas sve očekuje. Ne znam koliko se to u Srbiji praktikuje i da li je moguće unapred videti salu za porođaj, operacionu salu i pričati sa babicama i lekarima, ali ovde i čini mi se na Zapadu uopšte je to standardna procedura.

Kako imam samo osnovno zdravstveno osiguranje ono mi pokriva porođaj i boravak u bolnici od 3 do 5 dana nakon normalnog porođaja a 5-7 nakon carskog reza u svim kantonalnim/gradskim bolnicama u Švajcarskoj. Da bih se porodila u privatnoj bolnici (u jednoj od dve varijante privatno ili poluprivatno) morala bih da imam specijalno dodatno osiguranje koje u toku trudnoće ne mogu da doplatim. Mogla bih doduše da doplatim razliku u ceni koja je prilično velika ali to ne želim jer su ovde sve bolnice na prilično dobrom nivou tako da se ne brinem. 😉

U gradu Cirihu postoje dve kantonalne tj. gradske bolnice: Univerzitetska bolnica (Unispital) i Triemlispital Maternité koja se zove po delu grada Triemli. Unispital je veća ali je Triemlispital na pet minuta od nas što je velika prednost u slučaju kada budući tata treba da nam donese nešto od kuće i tako recimo 3 puta dnevno. 🙂 Mala bolnica po meni ima dodatnu prednost u odnosu na veliku u tome da je sve mirnije i smirenije jer imaju manji broj pacijenata što pak ne utiče na kvalitet.

Najpre smo pre skoro mesec dana obišli Triemlispital jer su njihovi termini za obilazak prilično fleksibilniji i možete je obići svake subote. Zajedno sa još 6-7 parova (sve trudnice su bile prilično poodmakle u odnosu na mene kojoj se stomak jedva video – toliko o našem planiranju unapred 😉 ) dobili smo osnovne informacije o porođaju počev od dolaska pa sve do izlaska iz bolnice, videli sve što nas je interesovalo i utisci su nam bili prilično pozitivni. Sobe su lepe i svetle, u nežnim bojama, svaka porodilja ima svoju sobu sa porođaj (ukupno im ima šest od kojih dve imaju kade za porođaje u vodi) koja više liči na hotelsku sobu nego na one sobe o kojima sam uvek slušala u Srbiji, u svakoj smeni rade tri babice, dva doktora asistenta i jedan glavni doktor.

Naravno, hteli smo da obiđemo i Unispital što smo obavili juče jer oni organizuju obilaske samo jednom mesečno (verujem da je moguće obići je i na lični zahtev ali nisam sigurna). Kako reče budući tata: “he he, mi sada već sve znamo i ne moramo ništa da ih pitamo, samo da razgledamo” tako je zaista i bilo. Ovog puta bili smo u velikom društvu od otprilike 40 parova i u skladu s tim informativni deo je organizovan u velikom amfiteatru (hm, osećala sam se kao student) nakon koga smo podeljeni u tri grupe za obilazak. Za razliku od Triemli-ja imaju 8 soba za porođaj (razlika od samo 2 je po meni mala u odnosu na povećan broj pacijenata) dok su mi sobe za oporavak izgledale prilično neatraktivno ali je zato pogled na ceo Cirih i jezero fenomenalan. Unispital se nalazi u jednom prelepom delu grada na malom brdašcetu iznad samog centra Ciriha u blizini Univerziteta ETH tako je to zaista lepo okruženje. Naravno, i Triemli je potpuno u zelenilu ali bez spektakularnog pogleda. Ipak, nisam sigurna da ću u danima nakon porodjaja uopšte imati vremena da pogledam kroz prozor tako da taj argument nije dovoljno jak. 😉

Imam još par dana da se odlučim jer bi uskoro doktorka trebalo da me prijavi u jednoj od tih bolnica. Ovde se kao što vidite sve planira prilično unapred.

Na žalost, nijedan od dva bolnička website-a nema prevod na engleski ili francuski što me prilično čudi i nije mi jasno kako stranci koji žive u Švajcarskoj dolaze do informacija o tim bolnicama. Verovatno postoje brošure na svim jezicima. 🙂

update: Ono što sam takođe htela da napišem je da me je nakon oba obilaska obuzeo neverovatan strah od porođaja. Baš mi nije bilo svejedno kada sam videla sve te sale (iako su lepe 🙂 ) i posebno kada sam čula vrištanje jedne od trudnica koje se čulo iza zatvorenih vrata. Svaki radni dan mi prolazi veoma brzo, uveče merkam stomak a tokom dana i večeri uživam u svakom pokretu male ribe u stomaku (tako se trenutno oseća, kao riba koja pliva u vodi) i sve mi je slatko i bajno ali ipak me je pomisao na taj realan skori dogadjaj baš stegla. Srećom, nakon prospavane noći ponovo sam OK i strah je nestao. 😉

update 2: Na ovom sajtu sam pronasla odlicnu listu kriterijuma za odabir bolnice tj. porodilista pa je u celosti prenosim.

da li klinika nudi pripremne kurseve za porodjaj?
koliko prostorija za poradjanje stoje na raspolaganju?
da li postoji mogucnost za porodjaj u vodi?
da li se dozvoljeno jesti i piti za vrijeme poradjanja?
za koliko majki je zaduzena jedna babica?
da li je uvijek (i nocu) jedan pomocnik u kuci?
da li je uvijek (i nocu) jedan ljekar za narkozu u kuci?
da li je uvijek (i nocu) jedan djecji ljekar u kuci?
da li postoji mogucnost za ambulantno poradjanje?
koliko tehnickih pomagala se upotrebljava za vrijeme radjanja?
koje metode za smanjenje bola su u opticaju?
da li kuca podrzava prirodni porod?
da li se trudnica moze sto duze slobodno kretati?
da li trudnica moze slobodno i intuitivno da bira svoju poziciju?
da li se rutinski daju sredstva za umanjenje bola?
koliko cesto se sprovodi rezanje?
da li je u svako doba moguca operacija?
koje mogucnosti su date za rooming-in?
da li beba moze da ostane dan i noc kod majke?
da li otac moze prenociti kod majke i bebe i ostati za vrijeme rekovalescencije?
da li se podrzava dojenje; da li se smije i nocu dojiti?
kako je odredjeno vrijeme posjete?
da li je dozvoljeno braci i sestrama da prisustvuju porodjaju?
da li braca i sestre smiju da dodju u posjetu?
da li se blizanci/trojke uvijek vade carskim rezom?
da li u sklopu bolnice ima i djecja klinika?
koja varianta carskog reza se primjenjuje u doticnoj bolnici?
koliko dugo se ostaje u bolnici nakon carskog reza?
da li postoji intenzivna njega za prevremeno i novorodjenca?
ako nema, gdje se transportuje beba za intenzivnu njegu?
da li je kod rizicne trudnoce prisutan djecji ljekar?

Medicinske kompresione čarape u trudnoci

June 14, 2007

Jedan od problema u trudnoci je svakako i oticanje nogu. U mom slucaju primetila sam da su mi vene na nogama malo izrazenije i plavlje nego obicno pa sam naravno pitala doktorku sta da radim. Takodje sam se zalila da su mi noge bolne i teske, posebno uvece nakon radnog dana. Trudim se da tokom dana ne ukrstam noge i da ih drzim ispruzene (toliko o damskom sedenju 🙂 ) a uvece sedim sa ispruzenim nogama na stolici. Doktorka smatra da mi vene nisu natekle nego su upadljivije jer imam tanku i belu kozu ali mi je ipak dala savet da koristim kompresione čarape koje su specijalno narucene za mene nakon sto su mi uzeli mere (broj stopala, duzinu i debljinu nogu na razlicitim mestima). Te čarape su prilicno skupe i moje zdravstveno osiguranje ih nece pokriti ali nema veze, isplatice se. Juce sam pocela da ih nosim i iako je napolju prilicno toplo (25 stepeni) u kancelariji (zahvaljujuci klima uredjaju) mogu da izdrzim u njima bez ikakvih problema. Nisu bas moderne jer se vidi da su prilicno deblje i rado bih nosila suknjice na bose noge ali sta da se radi. Naravno, ako baš želite, možete preko njih obući tanke čarape od likre kako bi ste poboljšali vizuelni efekat. Ipak,  tokom trudnoće ne važi parola sve za lepotu nego sve za zdravlje!

U svakom slucaju, juce sam se osecala super i zaista sam primetila razliku u odnosu na ranije a i danas je isto, tako da ne zalim jer smatram da su zaista odlicne u prevenciji tromboze. Ako letite avionom ili putujete kolima na duzu relaciju, preporucuje se da ih nosite.

Posao i trudnoca

June 11, 2007

Kao sto sam vec napomenula, u Svajcarskoj ne postoji klasicno trudnicko odsustvo (pre porodjaja) tako da ja i dalje radim 100% i planiram da radim sve do par nedelja uoci porodjaja. Jedna citateljka me je ispravila (hvala :)) i napomenula da neke firme salju trudnice na porodiljsko (mada bi se po meni maternity leave zvalo “odsustvo za majke”) u 38 nedelji trudnoce od kada pocinje i da se racuna 14 (ponavljam: po zakonu je 14!) nedelja u kojima imate pravo na 80% plate. U firmi u kojoj radim to pak nije slucaj nego porodiljsko pocinje tek prvog dana porodjaja ali zato imate pravo na 100% plate tokom 16 nedelja tj. firma placa razliku od 20%. U nekim vecim firmama ili bankama kao sto je recimo UBS porodiljsko se placa 100% tokom citavih 6 meseci, sto je zaista sjajno!

Za vise informacija o pravima na radu tokom i nakon trudnoce procitajte clanke 2.67 (trudnice i majke dojilje) i 3 (zaposleni sa porodicnim obavezama) Zakona o radu u industriji, trgovini i komercijalnim delatnostima.

Dogovorila sam se sa sefovima da 3 nedelje uoci porodjaja, tj. od pocetka oktobra potrosim ostatak godisnjeg odmora i nadoknadim prekovremene sate sto bi trebalo biti dovoljno do ocekivanog termina 23.10. Naravno, to cemo jos da vidimo. 🙂

Nakon placenih 16 nedelja uzecu 8 meseca neplacenog (srecna sam da je to u mojoj firmi moguce, jer u mnogima nije) i sama cu uplacivati penziju i ostala obavezna osiguranja. Znaci, bicu odsutna citavih godinu dana a po povratku cu raditi samo 60%, moj dragi 80% i trebace nam jaslice za preostala 2 radna dana u nedelji. Svi na poslu su ovu moju odluku i zelju primili pod “podrazumeva se” jer je ovde “normalno” (bolje receno: ocekivano) da majka duze vremena provede kod kuce sa detetom, cak i duze nego sto ce to biti u mom slucaju. Sto se mene tice, veoma se radujem jer u ovom momentu osecam da mi bas treba odmor od posla i radne svakodnevice ali naravno nisam sigurna kako cu se osecati kada se budem ponovo vracala na posao. Takodje znam da mi beba bas nece ostaviti puno vremena za odmaranje ali o tom potom! 🙂

Trudnocu prilicno dobro podnosim (kuc kuc) i uvek sam dobro raspolozena, nasmejana i srecna ali primecujem da se na poslu suvise nerviram i da mi smeta svaka pa i najmanja sitnica. Posao kao posao kao i projekat koji nije bas idealan mi ne predstavljaju problem ali ocigledno je da na neke stvari reagujem preosetljivo. 🙂

Ipak, proslog vikenda sam donela cvrstu odluku da se uopste ne nerviram i da samo kuliram i smeskam se i za sada mi dobro uspeva!

update: Na Serbiancafe diskusijama je jedna trudnica pitala sta da radi u vezi bolovanja uoci porodiljskog. Kao sto su joj nadlezni na poslu i ostale trudnice sa diskusije objasnile, ako vam doktor dâ potvrdu (Zeugnis) da ste bolesni to se vodi kao bolovanje a posle porodjaja imate pravo na porodiljski odmor od 14 nedelja. Takodje doktor ne mora da vam prepise bolovanje od 100% nego recimo od samo 50%.

update 2: Pitali su me da li će mi mama i svekrva doći u posetu, tj. ispomoć. Mama svakako na nekoliko nedelja (a sa njom ili možda još bolje nakon nje 🙂 i moj brat) čim se dragi bude vratio na posao (imaće tronedeljno odsustvo tj. godišnji odmor koji je planiran za nakon porodjaja) a za svekrvu ćemo da vidimo. Iskreno, još je nisam pitala 🙂 ali sigurno će doći i pomoći. Imam i dve snaje tako da teoretski imam dovoljno familije koja može da pomogne. Jedini problem je što su svi daleko od nas (mama u Srbiji a svekrva i snaje na po 2.5 i 4h kolima) a i mi smo trenutno u fazonu da hoćemo da se izborimo sami sa gajenjem deteta. Kada budemo početkom sledeće godine počeli da zapomažemo u pomoć setiću se ovih redova. 😉

Pokloni i igračke za decu

June 9, 2007

Copyright Zürcher Spielzeugmuseum

Kako se bliži naš kratki odmor u Srbiji počela sam da kupujem poklončiće za sve rodjake, klince i bebe koje ću tamo videti. Lista se naravno svake godine širi za barem dve člana tako da su ovoga puta upravo dve još nerodjene bebe, jedan dečak i jedna devojčica, imali prioritet. 🙂
Posebna priča je da sam u gradu morala da odmerim bukvalno svako dete ili bebu koje sam videla u prolazu i činilo mi se da su bebe i deca svuda oko mene! Negde u stručnoj literaturi medju svim savetima pročitala sam da je to potpuno normalno jer pod uticajem hormona trudnice menjaju objekat interesovanja ka onome što ih čeka, pa tako i ja. 🙂 Sve bebe su super slatke, sva deca medena i svima bih mahala, pitala ih nešto, igrala se …

U prodavnici dečije odeće sam totalno odlepila, zaista nisam bila odavno u njoj (tačnije, poslednji put kada sam tamo bila još nisam bila trudna pa su verovatno reakcije bile “lakše” od današnjih) i prijatno sam se iznenadila koliko ima izbora i koliko je sve prelepo i preslatko. Ali, kao što rekoh, meni je trenutno sve super i slatko… 🙂 Izabrali smo lepe benkice u odgovarajućim bojama i još neke majičice, nadam se da će se dopasti roditeljima i bebama.

Potom smo se uputili ka jednom drugom carstvu, prodavnici igračaka Franz Carl Weber. U stvari, to je bila ideja mog dragog u fazonu “hajde da vidimo šta imaju novo i šta možemo da merkamo za našu bebu”. Naravno da sam prihvatila nadajući se da ću istovremeno pronaći i još par odgovarajućih poklona. I, uspela sam. 🙂 Bilo je prilično spontano ali jedan plišani poni mi se dopao na prvi pogled tako da trenutno sedi pored mene i biće uz nas sve do leta za Beograd. Buldožeri, kamiončići i slična mašinerija je za moja dva mala sestrića, lutke male, koji mi veoma veoma nedostaju.

Moram priznati da smo oboje ostali užasnuti jednim odeljenjem za devojčice u kome je sve bilo super roze i ispunjeno Barbikom u raznim situacijama (naravno: “Barbika se udaje” je najčešća). Iskreno smo se pitali da li će naše dete voleti “normalne” lutke (ako budemo dobili devojčicu) ili ćemo morati da joj kupujemo tu kreaturu.

Firma Franz Karl Weber inače postoji od 1881 i kao i svi švajcarski brendovi ima dugu tradiciju. U septembru 2006 je preuzeta od strane francuske firme Ludendo SA koja je takodje porodična kompanija. Zahvaljujući pretrazi na netu otkrila sam da je istoimena fondacija osnovala ciriški muzej igračaka koji ćemo svakako posetiti.

Eto tako je to drage moje kada ste trudne. Nema više Zare, Manga, H&M-a, Boss-a. 😉 Sve se vrti oko prodavnica i zanimacija za decu.

Uvod

June 8, 2007

Na ovom blogu pokušaću da vam dočaram kako je biti trudnica a uskoro i mama 🙂 u Švajcarskoj, počev od redovnih pregleda i šta na njima možete da očekujete, pripreme za porodjaj i odabira bolnice i babice, preko porodjaja, dojenja, porodiljskog odsustva i sl.

Posebnu pažnju posvetiću emocijama u trudnoći kao i radnim obavezama jer i dalje radim 100%. Ovde ne postoji klasično trudnicko odsustvo kada trudnice uzimaju slobodno i ne rade mesecima pre porodjaja nego samo tzv. Mutterschaftsurlaub (maternity leave = porodiljsko), koji je, kao što mu i ime kaže, odsustvo za majke koje su se već porodile i sme da se započne tek nakon porodjaja a po zakonu traje samo 14 nedelja. “Lepo”, zar ne?

Za početak, evo jedne kratke brošure na srpskohrvatskom za trudnice u Švajcarskoj kao i obrazac tzv. majčinskog pasoša u koji se upisuju svi podaci počev od detaljne istorije/anamneze, prvog pregleda do izlaska iz bolnice. Mislim da je prilično koristan i nisam sigurna da li tako nešto u ovom obimu postoji u Srbiji. Ispravite me ako imate više informacija. 🙂

Vaša trudnica u 21 nedelji