Kurs za pripremu porodjaja

Pre četiri nedelje smo počeli da posećujemo kurs za pripremu porodjaja koji je namenjen parovima, znači ne samo porodiljama nego i njihovim partnerima koji će biti prisutni i podržavati ih na porodjaju.

Na raspolaganju imamo ukupno 12 sati (6 večernjih termina po 2 sata) i odlučili smo se da odslušamo kurs u bolnici u kojoj ću se poroditi iako je “nastavnica” jedna babica koja više ne radi kao babica u bolnici nego samo kao predavač kurseva. Program kursa obuhvata teme kao što su porodjaj, faze porodjaja, vrste porodjaja, opuštanje, masaža za vreme porodjaja, sredstva za smanjivanje bolova, vežbe disanja, nega bebe i uloga roditelja i dojenje. Do sada smo obradili sve teme osim nege bebe i dojenja. Znači, ovo nije fizička priprema za porodjaj u smislu vežbanja i sl. Babica nam je doduše preporučila raznoraznu literaturu na tu temu a posebno za jačanje karlice pre i nakon porodjaja. Kod kuće se trudim da odradim neke vežbice i inače šetam po minimalno 30-60 minuta dnevno (uključujući odlazak na posao peške) i naravno, ponuda kurseva za fizičku pripremu je neverovatno bogata, počev od plivanja preko joge do tipične gimnastike za trudnice.

Ipak, od kursa smo očekivali malo više teorije i još više detalja a manje psihološke pripreme i potenciranih razgovora izmedju partnera u fazonu “neka svaki partner ispriča drugom šta očekuje od porodjaja” i sl. Naravno, razumemo da je psihološki efekat veoma bitan🙂 i da je iskustvo predavača takvo da veliki broj parova dolazi na porodjaj sa različitim očekivanjima od strane partnera nakon čega može doći do velikih iznenadjenja i razočarenja. Sve te pojave se ovde prilično detaljno analiziraju tako da je to razlog ovakvom “tonu” kursa. Sve u svemu, živela literatura iz koje smo naučili sve ono što nismo i nećemo na kursu. Takodje, mnoge majke i trudnice koje sam pitala su bile uglavnom nezadovoljne kursevima koje su posetile. Verovatno su u svim slučajevima očekivanja bila prevelika.

I da pojasnim, ovde budući očevi ili generalno osobe koje je uz trudnicu tokom porodjaja ne plaćaju dodatak i u većini soba za porodjaj imaju na ponudi improvizovani krevet na kome mogu da se odmore. Iskreno se nadam da će neverovatno visoke cene u porodilištima u Srbiji (harač za očeve) uskoro biti ukinute. KBC “Zvezdara“ u Beogradu ipak daje dobar primer i podržava sve buduće očeve koji žele da budu uz porodilju dok se porađa.

Napomena za one koji ne znaju: zdravstveno osiguranje vam pokriva 100 CHF od ukupne cene kursa.

update: Jagodica je spomenula školu roditeljstva ali moram da dodam da je ovo “klasičan” kurs za pripremu porodjaja s tom razlikom što je namenjen parovima a o nezi bebe i ulozi roditelja pričaće se maksimalno tokom 2 sata. Ipak, postoje specijalizovani kursevi za negu beba, masažu beba, korišćenje pojaseva za nošenje beba a kao najinteresantniji mi deluje tzv. Pekip program (ne znam kako bi se zvao odgovarajući program u drugim zemljama) kojim se podstiče razvoj beba kroz igru i pokret.

11 Responses to “Kurs za pripremu porodjaja”

  1. JagodicaBobica Says:

    U Srbiji postoji skola roditeljstva koja traje 6 casova po dva sata i preporucuje se da budu prisutna oba partnera. To mi lici na ovo o cemu si pisala.A ima i fizickih priprema koje traju od sedmog meseca(jednom sedmicno), a u devetom mesecu se ide po dva puta sedmicno – rade se vezbe za jacanje karlice, vezbe disanja, napinjanje,i svaki cas nam ponavljaju neke stvari vezane za sam tok porodjaja za koje sam skapirala da rade na principu da sto nam vise puta ponove, kada stvarno krene to da nam se desava, znacemo sve jako dobro,i radicemo stvari bez panike. Ja pohadjam fizicke pripreme i bas sam zadovoljna,a sto se tice skole roditeljstva, mislim da cu ici sledeceg meseca.Pozzz!

  2. makilica Says:

    Jagodice, pogledaj update teksta. Super za tvoje fizicke pripreme, cini mi se da ja nisam tako dobro pripremljena ali videcemo.🙂

  3. Moo Says:

    U Novom Sadu postoji besplatna Škola za trudnice pri jednom od domova zdravlja koju sam i ja pohađala😉 Naravno, to je predviđeno samo za trudnice, osim što je u toku kursa predviđeno da jednom ili dva put dođu i budući očevi.

    Iako se sve odvijalo u neverovatnoj gužvi, na starim strunjačama gde smo jedna drugu udarale nogama po glavama, nisam zabeležila nijedan minus🙂

    Kad je došlo do porođaja, u svakom trenutku sam znala šta mi se dešava. Nisam jauknula nijednom, nisam se drala, samo sam disala i između kontrakcija bukvalno spavala. Konačno, mogu da kažem da sam svog sina snela, kao koka jaje, bezbolno.

    Tehnika disanja je majka. Meni je puno pomoglo što sam osim praktičnog dela, i čitala dosta teorije o disanju, tako da sam sebi sve to racionalizovala i jako verovala u to.

  4. makilica Says:

    Svaka čast Mooshema.🙂 Mislim da je najbitnije ostati pri sebi u tim momentima jer su mi mnoge žene pričale da su se jednostavno pogubile u momentima jakih kontrakcija i zaboravile na disanje. Imam jedan crtež sa kursa sa različitim krivama i tehnikama disanja pa ću ga uskoro skenirati i “okačiti”.

  5. Moo Says:

    Kad počnu kontrakcije, žene se uglavnom zgrče od bola u celom telu. ako se dobro sećam teorije, poenta je u tome, da se opuste svi mišići, kako neka druga grupa mišića ne bi oduzimala kiseonik materici koja ga gubi i zato se kontrahuje.

    Zato me nervira kada vidim u filmovima kako se žene grčevito hvataju za muževe dok traju kontrakcije a u isto vreme i nešto kao dišu, što je u suprotnosti sa onim što u stvari treba da rade: da unose kiseonik i da ga “šalju” direktno u matericu a ne da ga “gube” na grčeve na licu ili zgrčene šake zakačene za muža.

    Jedino grčenje u celom “postupku” porođaja nastaje kada krenu naponi, odnosno, kada je krenulo porađanje. Tada napinješ😉 , hvataš se grčevito za muža i u dva – tri takva napona rodiš svoje dete.

  6. Moo Says:

    Naravno, ja nisam mogla da se uhvatim za muža (Srbija, 99-te), pa sam se uhvatila za sopstvene skočne zglobove, i to tako, da sam posle bila modra na tom mestu🙂

    Inače, oh sada davim, ali lepo mi je da sećam, ja se nisam pogubila ni u jednom trenutku. Lepo si dišem, kao nešto svesno šaljem kiseonik u matericu, onda od iscrpljenosti zaspim, nakon dva minuta me probude nove kontrakcije i sve tako, do napona.

    Krenu naponi (prepoznam ih, naravno, po teoretskom opisu), ja viknem sestru, ona odbaci moju tvrdnju da je porođaj krenuo, ja izdržim tako još jedno dva napona (dišući, što beše pogrešno, umesto napinjući, ali nisam smela da napinjem sama u pretporođajnoj sali) i konačno opsujem sestru na šta skrenem njenu pozornost. Ona me pregleda i vrisne, Pa vi se porađate! Ma, reko’, porođaj je krenuo pre deset minuta. – Pa što niste jaukali i vrištali, nego ćutite tu?😀

    Posle je Ivan narednih šest meseci imao utisnutu liniju oko gornjeg dela glave (pogađaš, on je bio već deset minuta napolju dok to ovi nisu primetili) kao da je u stomku nosio traku na tom mestu.🙂

    Eh, lepa sećanja…

  7. makilica Says:

    Moo: ti bi komotno mogla da radis kao predavac kursa, tako lepo i konkretno opisujes.🙂 Citala sam o Ivanovom porodjaju iz pera tvog muza, sjajan tekst.🙂 Da, babica nam je objasnjavala da moramo da se opustimo a posebno misice lica i bas juce smo to vezbali.😉 Spremila sam i listu mojih omiljenih viceva za citanje od strane muza (jer pretpostavljam da ce sve zaboraviti kada bude trebalo) pa ce mozda i to pomoci. Zar nisam blesava?🙂

  8. Moo Says:

    Maki, to je zato što ja iskreno verujem u bezbolan porođaj i stalno stojim na braniku te teorije u praksi😀 Kadgod me neko pita (pa i kad ne).

    Super je da muž uči sve što i ti, zato što može da ti da ritam, ako se pogubiš. Znaš, ono, kao intonacija u školskom horu, čini ti se u glavi da ne znaš gde je prvi ton, sve dok dirigent ne dune makar jedan ton u melodiku😛 i iz tebe izađe tačan zvuk.

  9. Moo Says:

    Ej, ajde banuj me, vidiš kako navaljujem, ali:

    Toj tehnici posebnu draž daje osećaj da u potpunosti upravljaš celim procesom. To ti nekako, usred kontrakcije, da takvu moć, da imaš utisak da ćeš sve da posložiš kako treba: opuštanje gore, kiseonik dole, smireni udovi, glava bez ijedne misli, ceo svemir pod tvojom kontrolom.

    Uostalom, videćeš😉

    aj’ sad ćao.

  10. JagodicaBobica Says:

    Ehej Majo, nema te da pises.Ako mene dobro matematika sluzi, ti si vec u devetom mesecu.Nadam se da si ok i da kod tebe sve protice kako treba.Drzi se, mislim na tebe!

  11. makilica Says:

    Evo me Jagodice.🙂 Tacno, u 9 sam mesecu i jedva cekam da se porodim. Vec me muce razne tegobe tipa bolova u ledjima i kako se namestiti za spavanje u krevetu.🙂 I ti se drzi pa se pisemo i citamo. PS: Procitaj update o jaslicama.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: